Korpa
Postoji 3 miliona vrsta životinja koje žive u tropskim šumama, a jedna od njih, crvena vatrena mrava, živi pod zemljom, pod stalnom pretnjom od uništenja zbog iznenadnih poplava. Priroda se ne brine – ako neka vrsta želi da preživi, mora da dokaže da to zaslužuje. Kada dođu vode, vatrene mrave se hvataju jedna za drugu, formirajući živi splav koji može da pluta dok se voda ne povuče, mesecima ako je potrebno.
Ali kako neka vrsta saznaje takvu stvar? Instinkt? Pokušaj i greška? Da li je postojala jedna jedina vatrena mrava koja je bila uzeta od voda i uhvatila se za drugu mravu, otkrivajući da zajedno mogu da plove? Šta bi uradio da si ti taj koji zna šta treba da se uradi, ali nemaš reči? Kako naterati druge da razumeju? Kako tražiti pomoć?
Ljudi nisu najjača vrsta na planeti. Niti najbrža, a možda ni najinteligentnija. Naša jedina prava prednost je sposobnost saradnje... da pomažemo jedni drugima. Prepoznajemo se i programirani smo za saosećanje, za herojstvo, za ljubav. I sve to nas čini jačima, bržima... i inteligentnijima. Zato smo preživeli. Zato želimo da preživimo.
Dodir, Bezbednost u brojevima, sezona 1, epizoda 3
Ova citat govori o vrsti mrava — malim, krhkim stvorenjima — koja preživljavaju radeći nešto izvanredno: drže se čvrsto jedni za druge. Prave žive splavi od svojih tela, ploveći danima ili čak nedeljama, jer su naučili jednu jednostavnu istinu: zajedno mogu preživeti ono što bi ih uništilo da su same.
Ali to nije samo priča o mravima. To je o nama. Ljudi su stvoreni da pomažu jedni drugima. Saradjujemo, štitimo, pripremamo se. I o tome se radi u LifeVac.
Većina LifeVac uređaja koji se prodaju, nadamo se, nikada neće biti korišćeni. Stajaće tiho u domovima, školama, restoranima — uvek spremni, ali nikada potrebni. Međutim, kada se jedan koristi i spasi život, taj život nije spašen samo tim uređajem, već svim ostalim koji su omogućili njegovo postojanje. Sistem, mreža, kolektivni napor.
Birajući LifeVac, postaješ deo te mreže. Postaješ jedna od onih osoba koje su odlučile da se pripreme — ne samo za sebe, već i za druge. I čak i ako tvoj uređaj nikada neće biti korišćen, možeš biti ponosan što je nečiji bio. Da negde, život je spašen jer su ljudi poput tebe odlučili da deluju.
To je više od proizvoda. To je tiha akcija saosećanja. To je biti deo nečega većeg.